Hosting usluga je nezavisna usluga od registracije domena u tom smislu što ona predstavlja uslugu držanja i usluživanja stranica vašeg veb sajta, rada mail servisa, itd. Hosting se takodje plaća u intervalu od jedne, dve ili više godina.
Zakup hostinga je nešto što se često meša sa registracijom domena. Ovo se dešava iz prostog razloga što korisnici registruju domen i postavljaju sajt kod istog provajdera pa im se ta operacija čini kao jedinstvena.
Znači, radi pojašnjenja, moguće je registrovati domen kod jednog provajdera a držati vebsajt kod drugog.
Dodatno, moguće je imati registrovan domen a nemati sajt.
Treći mogući scenario je da kod jednog provajdera imate registrovan domen, pa čak i mail server a kod drugog provajdera postavljen vebsajt. Ovo nije racionalno (jer plaćate istu uslugu na dva mesta) ali može biti teorijski korisno iz razloga dostupnosti bar jednog od servisa – maila ili vebsajta.
I u ovom slučaju dolazi do zabune jer hosting paket, u većini slučajeva, pored držanja vebsajta, podrazumeva i uslugu mail servisa koju klijenti ne koriste već komunikaciju održavaju putem gmail, hotmail, live i sličnih javnih mail servisa nad kojim realno nemaju nikakvu kontrolu.
Znači, imamo dve nezavisne stvari. Prva je ona kojom želite da promenite to ko daje odgovore gde se nalazi vaš sajt (kada dodje upit od korisnika za vašom veb stranicom) a drugi je mesto na kome će se dokumenti od kojih je sačinjen vaš sajt, nalaziti. Svakako je uvek najbolja varijanta da obe stvari držite kod istog provajdera.
Kako funkcioniše mail usluga u okviru hosting paketa?
Ako zamislimo da registrujete domen www.nesto.rs, vi u okviru hosting paketa definišete mail adrese koje izgledaju ovako: office@nesto.rs, dragan@nesto.rs , milan.petrovic@nesto.rs, itd.
Za svaki od tih mail naloga možete podesiti takozvanu kvotu, znači ograničiti količinu prostora u MB koja će biti alocirana za skladištenje mailova. Treba uzeti u obzir da će, u većini slučajeva, količina prostora koju koristite za mail smanjiti vaš preostali prostor za sadržaj sajta i obrnuto.
Izbor hosting paketa
Mislim da je ovo najmanje jasan korak za prosečnog korisnika, tj. korisnika koji po prvi put radi zakup hostinga. Stvar postaje još kompleksnija zbog činjenice da je i ovde, kao kod većine usluga u savremenom svetu, marketing prilično zastupljen. 
Pojasnićemo neke od parametara koji se pominju kao karakteristike paketa kako bi vam olakšali izbor.
Broj baza – većina CMS sistema (kakav je i WordPress) zahtevaju jednu MySQL bazu u cilju skladištenja podataka. U najjednostavnijem slučaju, jedan sajt zahteva jednu bazu.
Kada možete imati potrebu za više od jedne baze? U slučaju kada, u okviru istog hosting paketa želite da postavite više nezavisnih sajtova. Tada svaki od njih ima svoju bazu (ne mora, ali je lakše za kasniju administraciju). Takodje, za slučaj da želite da pored sajta, imate i nezavisnu aplikaciju koju je neko napravio za vas, najbolja praksa je da podaci vezani za aplikaciju budu smešteni u nezavisnu bazu kako bi se i proces bekapa i oporavka na neki način, razdvojio. Dodatni razlog je što ćete u tom slučaju izolovati problem kada on nastane na jednom od sajtova ili aplikacija.
Prostor na disku – Prostor na disku je, kao što mu ime govori, dodeljen prostor na diskovima provajdera koji možete koristiti u svrhu skladištenje podataka. U to spada: zauzeće prostora za dokumente koji sačinjavaju vaš vebsajt, podaci koji se nalaze u pripadajućoj bazi podataka ali i podaci koji se čuvaju a tiču se vaših mail naloga, tj. mailova.
Često, naročito u fazi razvoja sajta, korisnici rade bekap na taj način što kopiraju kompletan home folder koji kasnije download-uju na svoj računar ili na neko besplatno skladište na webu. U slučaju da tako čuvate podatke, vaš hosting paket mora da podrazumeva dodatni, gotovo nepotrebni prostor koji vam u krajnjem diktira zakup paketa sa većim skladišnim prostorom. Zbog toga je izuzetno bitno proveriti da li vaš hosting provajder ima uslugu automatskog čuvanja podataka (na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou) a koja vam ovaj problem u velikoj meri otklanja.
Broj sajtova (broj domena) – Ovaj podatak govori koliko nezavisnih web sajtova je moguće postaviti u okviru jednog hosting paketa. Kao što smo pomenuli, ovaj parametar vam znači da ćete na istom mestu i za istu cenu, moći da postavite nekoliko sajtova potpuno različite sadržine. Svaki od njih predstavljaće poseban folder u kome će biti smešteni neophodni dokumenti za ispravno funkcionisanje web sajta ili web aplikacije.
Broj poddomena – ovaj parametar govori koliko nezavisnih sajtova na istom domenu može biti postavljeno. Na primer, beograd.naplata.rs, pancevo.naplata.rs, novisad.naplata.rs su nezavisni sajtovi koji funkcionišu pod zajedničkim domenom, u ovom slučaju naplata.rs. Sa druge strane, to su potpuno nezavisni sajtovi sa razdvojenom administracijom. U slučaju WordPress-a, postoji rešenje (Multisite) koje vam olakšava administraciju većeg broja sajtova na istom mestu ali je za njegovo korišćenje potrebno dodatno znanje.
Maksimalni mesečni protok – je ograničenje količine saobraćaja ka i od svih sajtova postavljenih u okviru jednog hosting paketa. Resursi provajdera nisu samo diskovi, procesori i memorija koju koristite kako bi vaši sajtovi radili bez prekida, već i resursi za komunikaciju sa spoljnim svetom (nazovimo ga Internetom). Takodje, na deljenom hostingu, (deljeni hosting objašnjavamo u nastavku) kada ne bi bilo postavljeno ograničenje protoka, intenzivan rad samo jednog sajta doveo bi do degradacije dostupnosti ostalih.
Javna IP adresa – ima važnost u slučaju da se, umesto klasičnog vebsajta, na serveru nalazi aplikacija kojoj se, u većini slučajeva, ne pristupa putem pretraživača već putem neke klijentske aplikacije. Takodje, javna IP adresa vas odvaja od drugih koji se nalaze na tom istom web serveru, po pitanju identiteta. Na primer, za slučaj da na serveru postoji sajt koji ima neprikladnu sadržinu ili je namenjen za slanje spama, uredjaji na Internetu koji o tome brinu, mogu blacklist-ovati tu javnu IP adresu, ne vodeći računa o ostalima koji koriste tu istu adresu, i na taj način, uskratiti pristup ostalim sajtovima ili mail-ove poslate sa drugih domena označiti kao spam.
Ograničenje broja poslatih mailova po satu – ovo je važan parametar za one koji imaju nameru da, direktno sa servera, šalju veliki broj mailova svojim korisnicima. To mogu biti mass mailing poruke ili periodično slanje newslettera i sličnih materijala. Svakako, ukoliko nameravate da koristite ovu funkcionalnost, obavezno zakupite javnu IP adresu.
Broj mail naloga – ovo je parametar koji označava ukupan broj mail adresa koji je moguće kreirati u okviru hosting paketa. Svaki od definisanih mail naloga troši neke resurse…
Mail kvota – je parametar koji definišite za svakog od korisnika (tj. za svaki mail nalog) i označava količinu podataka, nezavisno od broja mailova, koje je provajder u obavezi da drži (čuva) na serveru. Ovo je prilično bitan podatak jer u slučaju prekoračenja ove kvote može doći do privremenog prestanka isporuke ili slanja mailova. Uglavnom, uz prethodno obaveštenje da je kvota prekoračena, provajder automatski šalje mail obaveštenje o tome, što vam je signal da što pre, ili pobrišete nepotrebne mailove ili neke od njih arhivirate na lokalnom računaru, u okviru mail klijenta koji koristite (MS Outlook, itd.).
SSL sertifikati – su sertifikati koji omogućavaju kriptovanu vezu za prenos podataka izmedju web servera i kranjeg korisnika, tj. posetioca sajta. SSL sertifikat vam omogućava da podaci u komunikaciji servera i klijenta budu nečitljivi onome ko pokuša i uspe da ih presretne. U slučaju klasičnih sajtova, bitno je posedovati jedan od njih samo u slučaju da se u komunikaciji vrši prenos osetljivih informacija. Klasičan primer je kada radite online trgovinu i na svom serveru čuvate ili procesuirate podatke o kreditnim karticama.
Broj parkiranih domena – parkirani domen se koristi u situaciji kada hoćete da više domena upućujete na isti ili preusmerite upit koji dolazi ka tom domenu na neki drugi sajt. Drugi primer je kada hoćete da registrujete domen a još uvek nemate (ili ne planirate u skorijoj budućnosti) sadržaj na tom domenu.
Primer parkiranog domena može biti sledeći. Registrovali ste sledeće domene: mojsajt.rs, mojsajt.co.rs, мојсајт.срб, mojsajt.com, itd. Vi ne želite da duplirate sadržaj ovih sajtova već želite da sajt postavite i ažurirate kao mojsajt.rs a da za slučaj da neko ukuca adresu mojsajt.com, bude preusmeren na mojsajt.rs.
Da zaključimo, ono što je ovde važno primetiti je da svaki od parametara hosting paketa, sam za sebe govori nešto.
Nažalost, pri izboru hosting paketa (ali i provajdera) treba obratiti pažnju na vaše specifične potrebe, ali i ukrstiti dva ili više pojedinačnih parametara. Na primer, ukoliko u paketu imate 1GB prostora, parametar Broj domena koji kaže da možete postaviti neograničen broj sajtova nema baš nekog smisla jer ćete ubrzo shvatiti da vam 1GB u nekim slučajevima nije dovoljan ni za jedan site a kamoli neograničeni broj. Drugi primer bi bio 1GB raspoloživog prostora sa neograničenim brojem baza podataka, koji takodje, u većini slučajeva ne znači puno.
Takodje, kada govorimo o smeštaju više od jednog klijenta u okviru jednog hosting paketa, treba biti obazriv jer su u tom slučaju svi sajtovi pod jedinstvenim cPanel username/password-om. U slučaju da jedan od klijenata želi pristup cPanelu, najčešće je to baza, samostalno kreiranje mail naloga i slično, nije dobra ideja staviti ga u okviru jednog paketa jer će u tom slučaju korisnik imati pristup svim ostalim sajtovima na vašem cPanel nalogu. Praktično, to znači da jedan korisnik može obrisati sve ostale sajtove ili izmeniti informacije na njima.
Svakako, bez ograničenja, pristupati tudjim podacima.
Izbor hosting provajdera
Pored tehničkih parametara koji svakako igraju ulogu pri izboru paketa, dodatno je potrebno ispitati kvalitet samog pružaoca usluge, tj.
- da li i kakvu zaštitu imaju serveri na kojima se domen nalazi (zaštita samog servera kao i mail naloga, zaštita od hakovanja sajta)?
- kakva je podrška u slučaju problema sa nekim od servisa (web, mail, 8×5 ili 24×7 itd)?
- koja je brzina odziva i vreme rešavanja vašeg problema?
- da li su serveri pod zaštitom od privremenog nestanka električne energije, tj. da li provajder u Data Centru poseduje agregat ili UPS?
- koliko često se radi automatski potpuni bekap podataka? (ovo je izuzetno važno u periodu startovanja sajta dok je sajt u fazi izrade i čestih izmena)
- da li korisnik može samostalno (brzo i lako) da povrati sadržaj sajta bez potrebe za kontaktiranjem podrške i/ili koliko izmena pritom gubi: dan, nedelju dana, mesec?
Jedna od bitnih stvari kod izbora hosting provajdera je i lokacija njegovih servera, naročito u slučaju da većina posetilaca dolazi iz jedne zemlje ili regiona. Iako je brzina kojom podaci putuju kroz optičke kablove tolika da ovaj kriterijum nema presudnog uticaja na odziv sajta, svakako je nešto o čemu treba razmisliti.
Tipovi hostinga – deljeni, VPS i dedicated
Deljeni (shared) ili masovni hosting
Deljeni hosting podrazumeva da jedan fizički web server opslužuje stotine korisničkih prezentacija. Prednosti ovog modela su izuzetno niska cena iznajmljivanja a mane što po pitanju raspoloživih resursa zavisite od ozbiljnosti provajdera i to po sledećim pitanjima:
- koliko je jak server na kome se nalazi shared hosting? (RAM, procesorska snaga, mrežni resursi)
- koliko korisnika je smešteno na jednom serveru?
- da li provajder vodi računa o tome da na različite servere stavlja korisnike sa sličnim potrebama?
- da li je provajder implementirao bar neka ograničenja po pitanju korišćenja resursa kako bi uticao na ravnopravno korišćenje resursa svih korisnika?
- da li periodično prati ponašanje klijenata i “nekorektne” sklanja na druge servere?
- da li vodi računa o tome da korisnike sa zastarelim platformama (programskim kodom) prepunim sigurnosnih propusta, o tome obaveštava ili sklanja na drugi web server i time smanjuje rizik bezbednosti ostalih korisnika na tom serveru?
Nažalost, ovi podaci su, u većini slučajeva, potpuno netransparentni za krajnjeg korisnika i ništa od toga se uglavnom na nalazi u opisu paketa usluga koje provajderi nude. Jedino rešenje je temeljno istraživanje različitih foruma na kojima se mogu pročitati iskustva korisnika. Mada, ovde treba biti izuzetno oprezan jer jedno mišljenje ne znači da je provajder zaista loš (nažalost, taj komentar može biti delo konkurencije ili korisnika koji za male pare očekuje čuda).
Ipak, nakon što postavite sajt, moguće probleme možete uočiti putem dostupnih alata na Internetu kao što je Reverse IP lookup. Ovim postupkom okvirno možete saznati koliko se još korisnika, pored vas, nalazi na web serveru.
Primer. Ako odete na stranu http://www.yougetsignal.com/tools/web-sites-on-web-server/ i ukucate web adresu vašeg sajta, dobićete broj i spisak sajtova sa kojima delite hosting resurse. Podatak sam za sebe ne znači puno (jer snaga servera može biti prilagodjena tom broju) ali će vam svakako ukazati da nešto nije u redu ukoliko na tom serveru zateknete stotine ili hiljade drugih sajtova. Druga korisna informacija koju možete dobiti je prisustvo nekog od sajtova sa neprikladnom sadržinom. Ova činjenica nije zanemarljiva jer će većina pretraživača kao što su Google, Bing, Yahoo itd. i vaš sajt (zbog činjenice da ste na istoj IP adresi) rangirati lošije i vaš sajt, tj. skor za pretragu, umanjiti.
Iz ovog razloga, čak i kada se nalazite na deljenom hostingu, nije loše zakupiti svoju IP adresu kako bi većinu problema sa SEO rangiranjem ili blacklist-ovanjem sprečili.
Druga grupa problematičnih sajtova sa kojima delite prostor su sajtovi sa velikom količinom video sadržaja, koji su dosta posećeni ili oni kojima se pristupa nesrazmerno mnogo u odnosu na vaš. Njihov uticaj na mrežu je priličan i mogu ugroziti ostale korisnike na serveru po pitanju mrežnih resursa ali i procesorske snage.
VPS hosting
VPS hosting je usluga kojom dobijate mnogo veću kontrolu nad resursima, bezbednošću i zadovoljenjem vaših specifičnih potreba, u poredjenju sa deljenim hostingom kod koga to nije moguće. Naravno, ono što je “mana” je viša cena usluge.
U VPS okruženju vi imate garantovane resurse (CPU, RAM, skladišni prostor, IP adresu). Da ne bude zabune, vi u ovom scenariju takodje delite resurse fizičkog servera ali su njegovi resursi tako particionisani da garantuju resurse koji stoje u ponudi. Praktično, probleme koji pravi drugi VPS korisnik na tom serveru ne odražavaju se na rad vašeg. Sigurnosni propusti na jednom od njih nemaju uticaja na sigurnost vašeg, itd. pa je i bezbednost kod ovog tipa hostinga povećana. Moguće je da mreža bude deljeni resurs mada se i to u slučaju dobro uredjenih podešavanja, izbegava. Ukratko, u dobro podešenom VPS okruženju gotovo da nema mogućnosti za probleme koji se javljaju u slučaju Deljenog (Shared) Hostinga.
Dodatne prednosti VPS okruženja su mogućnost finog podešavanja potrebnih aplikacija koje su neophodne za rad vašeg web servisa a kojih u slučaju deljenog hostinga nema. Još jedna prednost ovog tipa servisa je da pad jednog od servisa koji se na serveru nalaze, ne prouzrokuje nikakav prekid rada vašeg, i obrnuto.
Mana ovog rešenja, ukoliko se tako može nazvati, je viša cena usluge koja je opet u skladu sa povećanim kvalitetom. Preporuka je da se uvek počne sa najmanjim paketom VPS usluge i po potrebi, kroz vreme, povećava.
Dedicated hosting
Dedicated hosting je najskuplji vid usluge i prilično je malo zastupljen. Ovaj vid usluge podrazumeva da je ceo server namenjen korišćenju od strane samo jednog korisnika. Praktično, ceo server je u vašem posedu. Ukoliko imate potrebu za ovakvim vidom usluge, preporuka je da uvek prvo krenete sa VPS uslugom i vidite da li i u kojoj meri zadovoljava vaše potrebe.
Moderno poslovanje nezamislivo je bez upotrebe informacionih tehnologija, a posebno Internet-a, kao nosioca komunikacije. U takvom okruženju, prosto predstavljanje sopstvene ponude u moru sličnih nije dovoljno za osvajanje tržišta. Trend u svetu, pa i kod nas, su dinamički kreirani sadržaji, koji daju trenutni uvid u stanje vaše ponude, mogućnost direktne razmene informacija i obavljanje trgovine bez obzira na geografsku lokaciju i vremensku zonu.
